Poglavlje 3

Pokušaj sprovođenja aktivnosti FFS-a odmah pretvara sportskog lidera u nešto više od jednostavnog trenera ili instruktora. Oni postaju pravi edukatori jer njihova interakcija sa timom nije ograničena samo na unapređenje njihovih veština u tom specifičnom sportu, već koriste sport i kao sredstvo za doprinos njihovom ličnom razvoju i održivoj društvenoj transformaciji. Stoga je važno uvek imati na umu da je FFS proces u kome sam sport postaje sekundarni cilj u odnosu na obrazovnu svrhu. Veštine potrebne za pružanje obrazovanja u i kroz FFS uključuju različite meke veštine i kompetencije:

(a) Razumevanje i vrednovanje FFS:
Sport generalno promoviše osnovne vrednosti i principe koji su od vitalnog značaja za lični rast i društveni razvoj pojedinaca. Pravednost, inkluzija, jednakost, disciplina, timski rad, istrajnost, poštovanje, mentalno i fizičko zdravlje su osnova svakog sporta, dok FFS dodatno unapređuje međusobnu podršku, porodično povezivanje, razumevanje, emocionalnu stabilnost i rast. Zbog toga je važno da sportski lider razume i prizna ove vrednosti i bude spreman da pomogne članovima svog tima da ih prepoznaju i cene. Prvo morate vi da verujete u ovu ideju, pre nego što počnete da ubeđujete druge da veruju u nju!

(b) Bihevioralni kapaciteti:
Neki od njih su detaljno analizirani u prethodnom poglavlju, ali svakako ih vredi ponoviti ovde. Efikasna komunikacija je ponovo na vrhu liste, ali to nije sve! Da biste mogli da primenite obrazovni pristup na aktivnost u FFS, važno je da budete visoko motivisani i da imate kapacitete da navedete članove vašeg tima da se punom snagom angažuju u ovom naporu. Naravno, ovo se ne može uraditi bez potrebnih liderskih veština koje će vas transformisati u autoritativnu figuru zaduženu za FFS avanturu vašeg tima.

(c) Kognitivne sposobnosti:
Izazova nije malo i o njima smo ranije govorili dosta. Ipak, sve se može prevazići ako odgovorna osoba ima veštine i snagu da donese efikasne odluke i reši sve incidente koji bi mogli da ometaju proces učenja. Jednako je važno imati jasnu stratešku viziju za svoj trud u obrazovanju, a to je direktno povezano i sa vašim organizacionim sposobnostima: morate znati zašto to radite, kako to radite i šta tačno želite da postignete na kraju ovog puta.

(d) Interpersonalne kompetencije:
Ovo za vas nije išta novo. Vaš tim FFS je uključivao različite ciljne grupe različitog uzrasta, različitih uloga u porodici, različitog porekla i – svakako – različitih karaktera. Imate mlade i starije ljude, decu i odrasle, staratelje i njihovu decu, smele ili kolebljive članove, sa manje ili više sportskih veština, manje ili više motivisanih i angažovanih. Važno je biti u stanju da se efikasno nosite sa svakim od njih i održavate ravnotežu i koheziju tima. Upravljanje konfliktima i rešavanje nesporazuma je veoma važno i značajno će vam olakšati obrazovni proces.

(e) Obrazovne kompetencije:
Ah, ta kompleksna uloga učitelja! Morate da kombinujete više veština: da ocenjujete i obučavate; da unapredite saradnju tima i podržite timski rad; da brinete o svojim članovima i obezbedite inkluziju i toleranciju; da pružite bezbedno okruženje za vaše aktivnosti FFS, gde pojam „bezbednost“ obuhvata fizičku, mentalnu i psihološku sigurnost; da biste mogli da prenesete poruku kroz svoje sportske aktivnosti, objasnite i podržite vaše učesnike tokom procesa učenja.

(f) NFO veštine:
Obrazovanje u i kroz sport ograničava svaki formalni i stereotipni stil učenja. Sportske aktivnosti obuhvataju neformalno obrazovanje koje Savet Evrope definiše kao „planirane, strukturisane programe i procese ličnog i društvenog obrazovanja za mlade koji su dizajnirani da unaprede niz veština i kompetencija, van formalnog obrazovnog programa“. Jednostavnim rečima, NFO metode su usmerene na učenika, poboljšavaju iskustveno učenje, podstiču kreativnost, zasnovane su na uključivanju individualnog i grupnog učenja sa kolektivnim pristupom i organizovane su na osnovu potreba učesnika. Dakle, da bi se moglo obezbediti obrazovanje kroz sport, treba razviti organizovan proces sa obrazovnim ciljevima. Da bismo razumeli kako NFO metode funkcionišu, hajde da vidimo kako A. Haksli definiše iskustveno učenje: „Iskustvo nije ono što vam se dešava; to je ono što vi uradite sa onim što vam se dešava”. Ovaj ciklus iskustvenog učenja može se predstaviti na sledećem dijagramu:

[1] https://www.coe.int/en/web/european-youth-foundation/definitions