Poglavlje 5
2. Kako raditi sa odraslima i decom istovremeno kroz individualne i grupne sportove
Toliko toga se može reći u ovom poglavlju! Iako tema može zvučati kao veoma široka i obimna za diskusiju, pokušaćemo da istražimo neke ključne tačke koje mogu biti korisne za vaš rad:
(a) Kako uključiti i motivisati učesnike
SCENARIO: Sve ste pokušali ali izgleda da ništa ne radi kako bi trebalo. Staratelji oklevaju da se ozbiljno uključe u vašu FFS aktivnost, a i deca su takođe izgubila motivaciju.
PLAN B: Očigledno je da je timu potrebno resetovanje. Zaustavite svoj program obuke, okupite grupu u krug i zamolite ih da razmisle zajedno o novoj igri. Oni treba da definišu cilj, pravila i nagradu za pobednički tim/osobu. Postavite određeni vremenski okvir za ovu aktivnost. Da bi bilo poštenije (i zabavnije!) postavite neke prepreke odraslima (npr. da trče zatvorenih očiju, skaču na jednoj nozi, da nose tegove itd.). Na kraju igre pobednik će odlučiti kakvu će vežbu poraženi uraditi kao kaznu za poraz. Koristite ovu tehniku redovno i beležite rezultat tokom dužeg perioda. Ova taktika će povećati motivaciju vaših učesnika bez remećenja vašeg redovnog procesa obuke.
(b) Kako osigurati međusobno prihvatanje, inkluziju i jednako učešće
SCENARIO: Primetili ste da neki od članova imaju tendenciju da budu izostavljeni. Ili – ako je u pitanju neki individualni sport – staratelj stalno preispituje i pokušava da zaseni dete.
PLAN B: Vreme je da nešto preduzmete! Ako vaš sport uključuje poentiranje, merenje vremena, merenje visine ili udaljenosti, u ulozi trenera počnite da menjate brojeve prema broju „prekršaja“ koje igrači prave ili ih nasumično brojite u korist slabije strane. Na primer, smanjite nekoliko poena bez objašnjenja, uklonite ceo rezultat, dajte dodatne poene „žrtvi“ bez objašnjenja, isključite „prekršioca“ iz neke aktivnosti bez obrazloženja, signalizirajte faul čak i kada se nije desio. Naravno, u početku će biti protesta, ali budite smireni i ne objašnjavajte ništa. Nakon nekog vremena, okupite tim i pitajte za njihova osećanja i misli o tome šta se upravo dogodilo. Sada je vreme da otkrijete svoj plan i objasnite prave razloge iza njega. Lekcija je naučena!
(c) Kako izbeći poređenja sa drugim starateljima/decom ili između članova porodice
SCENARIO: Dinamika vaše grupe nije baš ujednačena. Neki članovi su vešti i iskusniji; neki drugi su slabiji i zaostaju. Osećate da ovo izaziva razočaranje i remeti koheziju i ravnotežu tima.
PLAN B: okupite svoj tim i zamolite ih da naprave nasumične parove. Svaki par treba da uključuje jedno dete i jednog staratelja, ali ne iz iste porodice (u individualnim sportovima ovaj korak nije neophodan). Parovi imaju nekoliko minuta da diskutuju i pronađu najmanje 3 stvari vezane za dati sport u kojima je jedan partner dobar a koje su drugom slaba tačka (npr. „ja nisam dobar u brzom trčanju, ali moj partner je zaista dobar u tome“). Rezultati se prezentuju u grupi, koja će zatim razgovarati o raznovrsnosti veština i kompetencija unutar tima, o važnosti ove polifonije i o tome kako to može dovesti do stvaranja uspešnog tima.